Držanje za prošlost vodi razdoru

Ali kakva je situacija u spoljnom svetu? Sve se češće izražavaju strahovi da će današnji razvoj događaja završiti katastrofom. Ko želi da se hvata za stare stvari, za svoja postignuća, osećaće se ugroženim novim razvojem događaja. Neke promene toliko brzo nastupaju i toliko su radikalne da je teško pronaći uporište. Te se promene odnose na vrednosti i načela svih aspekata društva; reč je o dolasku sveopšte svetske revolucije. Postoje dva razloga zašto takve stvari imaju dubok i dalekosežan učinak na čovečanstvo: 
1. Kao prvo, te promene nastupaju širom planete. Celo čovečanstvo je zahvaćeno tim promenama te se iste pokušavaju ukloniti svim mogućim sredstvima. Prema tome, zemlja je, kao živi organizam, opterećena te gubi svoj vlastiti potencijal da bi se mogla izlečiti i obnoviti;
2. Kao drugo, sve je manje i manje ljudi koji imaju pravu religioznu osnovu. Za mnoge je vera, koja je pre osiguravala zaštitu, postala mrtvim slovom. Takvi se osećaju direktno ugroženi raznim opasnostima koje ih okružuju te se ne mogu odbraniti ni spolja ni iznutra. Pored toga, toliko je političkih i ekonomskih problema koji postaju nepodnošljivi.

Od početka 20. veka čovečanstvo je u potpunosti prepušteno samo sebi te je moralo dokazati za šta je sposobno. Čovek lako može shvatiti da je ta situacija uzrok poremećaja na svim nivoima. Stare vrednosti propadaju usled sve jačeg zračenja Vodolije. Sve ono što je donedavno bilo smatrano svetim prema religijskim normama i etičkim načelima danas gubi uticaj i čovečanstvo očajnički traži nove modele, norme i uverenja. Međutim, one se ne mogu pronaći izvan nas, već unutar našeg najdubljeg bića. Ko traži odgovor izvan sebe može pronaći samo privremena rešenja, koja će vremenom isto postati suvišna.

Čovečanstvo je ušlo u razdoblje kada mora postati duhovno zrelim. To je razdoblje u Bibliji predviđeno rečima: „Kraljevstvo Božje je u vama. Traži najpre kraljevstvo i sve ostalo će ti se dati“. Je li čovečanstvo spremno za to? Čini li sve što može da pronađe unutrašnje kraljevstvo?

Naša planeta je maleni zubac u ogromnom mehanizmu svemira. Zakoni zračenja koji kontrolišu to telo ga usmeravaju prema cilju takođe određuju i vode razvoj sveta i ljudi. Svet i ljudi moraju na njih reagovati. Kada kažemo da je budućnost sadržana u zvezdama, tada je to sasvim tačno, ali ne u smislu „vulgarne“ astrologije. Određene konstelacije su goleme pogonske snage čovečanstva koje mu određuju sudbinu. Tako je već odavno najavljeno i opisano da će delovanje znakova Serpentariusa i Cygnusa dovesti do svetske revolucije i odvesti čovečanstvo u potpuno novo doba.

I to je sada vatrena oluja Vodolije koja uzdrmava temelje ideala svake osobe, u isto joj vreme dajući mogućnost da nadvlada vlastita ograničenja. To se ne odnosi na granice vremena i prostora u spoljnom smislu, već na ograničenja koja sprečavaju unutrašnji čovekov rast, sprečavajući ga da pobegne iz dijalektike.

Pre mnogo vremena kao prvi predznaci promena bili su poslani „glasnici“, pouke o neophodnim promenama. Ono što je prethodno mnogima bilo nevidljivo, danas je vidljivo svakome. Vodolija lomi staro i obnavlja sve što pokazuje mogućnost mogućnost novog života. Vodolija potpomaže ispunjenje Božanskog plana i oslobađa čovečanstvo od svih veza koje ga još čvrsto drže. Ali ne radi se o obnovi naučnih, religioznih i kulturnih normi, jer njihovo je vreme isteklo i nisu podobne za novi razvoj – pa čak ni u modernizovanim oblicima. Danas i sutra u potpunosti je stvar istinskog duhovnog, produhovljenog ljudskog bića, koje mora nastati iz staroga, oblikovati se u ljudskim srcima koja su valjano pripremljena. Pri tome kosmičke intervencije nude pomoć čovečanstvu tako što ga dovode to tog cilja, odvraćaju ga od pogrešnih puteva, sprečavaju da dalje ne posrće i štite ga od uništenja.

Svi razvojni procesi na vremensko – prostornim nivoima pomažu razvoju svesti stanovnika. Nekoliko savremenih istraživača poriču postojanje svesti, drugi, pak, drže da svi oblici života imaju svest i da je ta svest u procesu razvoja. Naročito je za čoveka važno da ga, na kraju tog procesa, njegova svest dovede do spoznaje da je zarobljen u dimenzijama vremena i prostora. Vreme i prostor su „vežbalište večnosti“, u kojem se svest spiralno uzdiže do svojih utvrđenih granica. Na kraju, čovek može birati: napustiti ograničenu svest i zameniti je svešću koja nam omogućuje ulazak u nama još nepoznatu dimenziju ili se vratiti na početak te još jednom proći kroz sav razvojni proces. Ko razume „znakove vremena“ i poseduje nove sposobnosti taj gradi novu budućnost za sebe i druge. Tako je bilo, tako jeste i tako će uvek biti što je potvrđeno čežnjom i uzdasima mnogih autora mudrih izreka.

Životvarna voda već teče po svetu i čovečanstvu, ali je samo malo ljudi doživljava kao pozitivan uticaj. Drugi umesto toga doživljavaju kao bujicu koja nosi sve pred sobom. Ona u njima ostavlja bolnu prazninu koju, pak, pokušavaju na najrazličitije načine popuniti svim onim što im je na raspolaganju. Put kojim ljudi moraju danas krenuti u stvari je put na kojem ličnost više nije rascepljena, kultivisana ili delimično potisnuta nečim, već na kojem se ona mora jednom zauvek raspršiti tako da bi besmrtna duša mogla zauzeti njeno mesto.

CAPTCHA
Diese Sicherheitsfrage überprüft, ob Sie ein menschlicher Besucher sind und verhindert automatisches Spamming.
Image CAPTCHA
Unesite kod sa slike.